Bio je dizajner broj 1, pa izgubio sve preko noći: Želeo je da oblači celu Ameriku, ali je uradio nepopravljivo

Na samom početku svoje karijere, Roj Holston je napravio šešir za Džeklin Kenedi. Zatim se sprijateljio sa Lajzom Mineli i Endijem Vorholom, pomogao američkim dizajnerima da pobede u „Bitci za Versaj“, zaradio 30 miliona dolara na svojoj odeći i prvi među američkim dizajnerima lansirao parfem sa svojim imenom. Sanjao je da obuče celu Ameriku — i činilo se da je veoma blizu tom cilju. Ali sve je izgubio u jednom trenutku. Njegovo ime bilo je Roj Holston.

Do 70-ih godina, američki dizajneri su u najboljem slučaju bili tretirani sa podcenjivanjem. Obično su se zadovoljavali time da oblače malu grupu lokalnih bogatašica — ili su po licenci pravili kopije stvari svojih evropskih kolega (baš kao što je bio slučaj sa poznatim ružičastim odelom Džeklin Kenedi, koje je nosila na dan ubistva svog muža). Sve je to promenio Holston. Postao je prvi dizajner-svetska superzvezda koju su priznali čak i evropski modni snobovi.

Poput Gabrijel Šanel i Žane Lanven, svoju karijeru je započeo sa šeširima. Samo 5 godina nakon, uspeo je da sarađuje sa samom Džeklin Kenedi. Mladi modni kreator napravio je šešir koji je nosila na ceremoniji inauguracije svog muža. Osam godina kasnije, pokrenuo je sopstveni brend odeće — i prva kolekcija doživela je ogroman uspeh, kako kod novinara, tako i kod kupaca.

On je bio jedan od prvih koji je u svakodnevnu garderobu uveo elemente sportske odeće (decenijama kasnije to će biti poznato kao athleisure), popularizovao je haljine-kaftane i stvorio poznatu košulju-haljinu od veštačke antilope. Njegova odeća je kretala, živela i disala zajedno sa onima koji su je nosili — i nikada nije zasenila osobu. Bila je seksi — ali ne vulgarna. Mogla je da otkriva konture tela i pojedine delove, ali nikada nije prelazila granicu neumesnog. Upravo zbog toga su ga obožavali redovni posetioci legendarnog noćnog kluba Studio 54: u njegovim stvarima je moglo da se pleše celu noć i izgledati fantastično. Kao da su bile stvorene baš za to.

Prelomni trenutak i za Holstona, i za američku modu uopšte, bila je „Bitka za Versaj“ 1973. godine — zajednička revija francuskih i američkih dizajnera u salama Versajskog dvorca. Francuzi su želeli da dokažu da i dalje vladaju modom, dok su Amerikanci želeli da pokažu da sada i oni zaslužuju pažnju. Nezvanično, pobedili su drugi — uz pomoć Holstona. On je svoju reviju pretvorio u pravo predstavljanje, sa akrobatama, plesovima i pevačicom Lajzom Mineli, koja je tada upravo dobila „Oskara“ za ulogu u mjuziklu „Kabaré“. Evropska publika je videla nešto novo, osvežavajuće i izuzetno. Manekenke su se kretale slobodno, opušteno i sa dostojanstvom. Ali najvažniji je bio faktor raznolikosti — Holston je jedan od prvih koji je doveo modele različitih tipova tela i boja kože na pistu — u to vreme to je bilo nezamislivo. Američki dizajneri su izgledali kao dah svežeg vazduha u poređenju sa staromodnim francuzima i njihovim tradicionalnim salonima revija. Od tog trenutka, na modnoj mapi sveta pojavila se još jedna važna tačka — Njujork.

Od tog trenutka, svi Holstonovi uspesi su rasli. On je veoma povoljno prodao svoj brend velikim investitorima, zadržavši potpuno kreativno vođstvo — i obezbedivši sebi neograničenu finansijsku podršku. Lansirao je parfem sa svojim imenom (do 1977. godine, samo mirisi su mu doneli 85 miliona dolara profita), mušku liniju, liniju prtljaga, pa čak i proizvode za dom. Razvio je uniforme za zaposlene u aviokompaniji Braniff Airways i obuo američku olimpijsku reprezentaciju, njujorške policajce i devojčice iz skautskih organizacija. Delovalo je da nema kraja njegovim ambicijama — sada je želeo da obuče celu Ameriku. Ova ambiciozna ideja ga je, međutim, odvela u propast.

1983. godine Holston potpisuje ugovor sa mrežom pristupačnih robnih kuća J. C. Penney. Za njih je kreirao liniju pristupačne odeće koja se prodavala širom zemlje. Ovaj dogovor doneo mu je milijardu dolara — što je bila cena izgubljenog imidža. Danas su saradnje između luksuznih dizajnera i prodavnica masovnog tržišta uobičajene. Međutim, 80-ih godina, to je bila granica koju nije trebalo preći. Ulaskom na tržište pristupačne mode, brend Halston je momentalno prestao da bude luksuzan i poželjan. Svet mode je oštro reagovao — svi veliki robni lanci i butici su prestali da sarađuju sa Holstonom. Problemi su počeli da rastu i unutar samog brenda: dizajner je stalno bio u konfliktu sa sopstvenim investitorima i osobljem, a alkohol, droge i razuzdani način života su polako uništavali njegovo zdravlje. Pravi udarac za dizajnera bila je dijagnoza HIV-a — tada je odlučio da napusti sve i preselio se u San Francisko, gde su o njemu brinuli članovi porodice.

Najpopularniji dizajner Amerike preminuo je 1990. godine — tada je zatvoren i njegov brend, na kojem već dugo nije radio. Kasnije je bilo nekoliko pokušaja da se oživi brend Halston — uključujući i pomoć Sare Džesike Parker i kontroverznog filmskog producenta Harvija Vajnštajna. Ali nijedan od njih nije bio uspešan — nijednom se nije uspelo ponovo stvoriti magiju Holstona. Ipak, on je zauvek ušao u istoriju kao pionir američke mode — i inspirisao čitave generacije dizajnera, uključujući Toma Forda, koji je više puta citirao Holstona u svojim kolekcijama.