Album sadrži osam novih kompozicija čiji su autori neki od najeminentnijih srpskih kompozitora savremene umetničke muzike. U želji da dâ svojevrstan doprinos srpskoj literaturi za violončelo, Nemanja Stanković je okupio istaknute i cenjene domaće kompozitore, koji su napisali sjajne kompozicije, upravo za ovaj instrument, a koje je Nemanja odsvirao na svom albumu ‘’Tragovi’’, koji predstavlja upravo značajan zapis nove srpske muzike za violončelo.
Sa Nemanjom smo razgovarali o prvim muzičkim koracima, procesu snimanja albuma, koncertima, Nils Frahm i životu van klasične muzike.
Kada je počelo tvoje muzičko putovanje?
Meni se čini da je ceo moj život zapravo jedno putovanje, u kome je muzika glavni smisao. Taj put nema destinaciju, već je to jedan proces učenja, sazrevanja, rada na sebi, razmena energije, inspiracije sa drugima. Takva iskustva nemaju cenu. Od malena smo sestra i ja voleli da pevamo dok nas je majka pratila na klaviru, mene su te crno-bele dirke oduvek privlačile, tako da je muzička škola usledila kao vrlo logičan korak. Violončelo sam počeo da sviram sa nepunih šest godina, a imao sam od starta sreće da budem u klasama najboljih, počevši od Bože Saramandića, preko Sandre Belić do Natalije Gutman, koja je živa legenda u svetu klasične muzike i „reinkarnacija istinitosti u muzici“, kako je veliki Svjatoslav Rihter o njoj govorio. Za mladog umetnika je od izuzetne važnosti da za mentora ima ličnost kojoj bezrezervno veruje.
Pored muzičkog, kakav trag želiš da ostaviš iza sebe?
Svaki trag o čovečnosti je važan. Sve ono što nam pomaže da jedni druge motivišemo, uzdižemo duhovno i moralno, svi takvi tragovi su važni, kako bi budućim generacijama služili kao putokaz. Isto kao što se i mi dičimo našim precima zbog kojih mi danas imamo bogato kulturno nasleđe. Naročito u današnjim vremenima kada je agresija izražena u svakom segmentu života, važno je da budemo konstruktivni, aktivni, da brinemo jedni o drugima, o prirodi, da međusobno komuniciramo i da se istinski slušamo. Tako ćemo svi, kroz zajednički primer, ostaviti duboke i vidljive tragove.
Kako je tekla saradnja sa kompozitorima i kolegincama muzičarkama tokom snimanja albuma? I koliko je bilo izazovno sve realizovati tokom pandemije?
Kompozitori su svi predivni i sa velikim ponosom sada promovišem album „Tragovi“ sa njihovim kompozicijama, jer je svako od njih dao svoj doprinos razvoju literature za violončelo i sada imamo osam kompozicija koje jedva čekam da sviram na koncertima. Došao sam do momenta u karijeri kada imam luksuz da mogu sam da biram svoje saradnike, tako da su moje gošće na albumu, Maja Mihić, Sandra Belić i Tijana Milošević, umetnice sa kojima i inače sa zadovoljstvom često nastupam. Pandemija nije bila izazov za samo snimanje albuma, jer su kompozicije sve već bile gotove još početkom prošle godine, tako da sam zahvaljujući upravo pandemiji imao dosta vremena da se posvetim snimanju albuma, bez pritisaka i ograničenja bilo kakve vrste. „Metropolis Music“ izdavačka kuća prepoznala je kvalitet ovog projekta, a Fond za kulturna davanja „Sokoj“-a pomogao je u realizaciji cd-a.
Mnogo me raduje činjenica da album polako postaje prepoznatljiv i među ljudima koji ne prate isključivo klasičnu muziku, dopada im se taj sveži zvuk koji album nudi i to me još dodatno motiviše da smišljam nove projekte i saradnje.
Koliko je danas teško ostaviti trag, van uskih krugova klasične muzike?
Mislim da nije nemoguće. Važno je imati dobar proizvod, jasnu viziju i dobar tim ljudi oko sebe. I malo sreće. Kada kažem dobar proizvod, mislim na sadržaj u koji iskreno verujemo i čijem smo stvaranju pristupili maksimalno iskreno. Vizija je cilj koji želimo postići tim projektom – u mom slučaju primarni cilj je bio stvaranje novih dela za violončelo koje će ostati zabeležene kao trag vremena u kome živimo i stvaramo, a koje ujedno imaju i potencijal da komuniciraju sa ljudima, dakle, da u njima izazove emociju i da im pobudi interesovanje. Ekipu koja je učestvovala u stvaranju ovog albuma čine već pomenuti, meni omiljeni, kompozitori i gostujući izvođači. Miša Obradović autor je predivnih fotografija, dok je Jovan Lakić (General Condition) zaslužan za dizajn cd-a. Kada govorimo o dobrom timu, ne mogu da izostavim Preventer, koji su zaista verovali u ovo što radim i podržali me maksimalno u mojoj misiji da pribiližimo kvalitet onima koji cene dobru muziku.
Koji sopstveni koncert ćeš zauvek pamtiti?
Većinu svojih koncerata pamtim. Pamtim sale, publiku, kolege, aplauze, atmosferu, osmehe i, ponekad, suze. Pamtim kada sam sa svojim koleginicama iz trija gostovao u Senegalu – pred školarcima koji nikada ranije nisu videli gudački instrument! Njihove reakcije i širom otvorene oči su se urezale zauvek u sećanje. Pamtim „Rokoko varijacije“ koje sam davne 2006. godine, još kao student, prvi put izveo sa orkestrom FMU. To je bio moj prvi solistički nastup sa orkestrom. Pamtim kada me je Nemanja Radulović pitao da dve večeri zaredom, u prepunoj sali Kolarčeve zadužbine, odsviramo zajedno Halvorsenovu Pasakalju – to je bio pravi doživljaj! Nastupi se ne zaboravljaju, već ih utisneš i nosiš sa sobom, kao stalni podsetnik na to ko jesi.
Kako gledaš na Nils Frahm-a i slične muzičare koji istupaju iz savremene klasike, obogaćujući je i drugim žanrovima?
Pozdravljam i podržavam. Bogatstvo muzike jeste u tome što se stalno menja, nadograđuje; svako treba da pronađe svoj izraz u kome se najbolje može iskazati i, kada je to stvarno, publika prepoznaje i nagrađuje. Mišljenja sam da, kao i u životu, treba da istražujemo i prihvatamo nove ideje – ukoliko nas inspirišu, i da se maknemo iz zone komfora, koja nas često sputava u spoznavanju sebe samih. Ono što je autentično i kvalitetno nema rok trajanja.
Šta slušaš i šta ti je inspirativno, pored klasične muzike, if anything? :)
Inspirativni su mi mladi ljudi koji još uvek nisu u biznisu i imaju slobodu da se igraju svojim talentom. Skoro sam baš na svom ig profilu tražio od svojih pratilaca da mi preporuče novu muziku, pa sam tada otkrio neke bendove poput The War on Drugs, Khruangbin, Dirty Loops. Od izvođača iz regije, trenutno mi je hit Matija Cvek iz Hrvatske, a inače slušam sve i svašta (dobro, ne baš svašta, ali sve definitivno!) Moja Deezer flow lista je potpuno haotična, tako da se ne bih usudio previše da dajem preporuke. (smeh)