Danas vam predstavljamo Marka Ilijeva i Sašu Stevića, koji stoje iza brenda Mates. Modni kreatori su za prvi broj magazina Wanted pričali o nostalgiji SFRJ, kao i šta nedostaje domaćoj modnoj sceni.

Šta je po vama definicija stila i da li ga uopšte i treba definisati?

Marko: Stil je biti ono što jesi svakog dana. I ako ne znaš ko si (što nije strašno), treba kopati duboko dok se ne pronađeš.

Saša: Da je stil nešto što traži definiciju, do sada bi to sigurno neko definisao i mi bismo to već svi znali.

Nostalgija, kako u modi, tako i u muzici i drugim umetničkim oblicima, jeste sveprisutna. Vi takođe negujete taj SFRJ modni izraz. Iz kog je to razloga?

Marko: Nostalgija je jedna od najprisutnijih emocija u mom životu. Vrlo često sam na mestima na kojima sam već bio, slušam ispričane priče iz nekog trećeg ugla i vapim za nečim čega više nema. Iako biti nostalgičan nije neko poželjno stanje, ono je negde bazno kad je u pitanju stvaranje priča koje pričaju kolekciju. Što se tiče SFRJ nostalgije, ja sam premlad da bih osećao nostalgiju. Estetika i način života tih godina su ono što mi je zanimljivo i lepo. Trudim se uvek da negujem nešto što mi je prijatno oku i lepo.

Saša: Rastao sam u porodici u kojoj su svi imali samo lepe priče iz tog doba, i to mnogo lepih priča. Sve porodične fotografije koje imam kao i video-zapisi potkrepljuju atmosferu avantura tog perioda o kojima sam često slušao. Verujem da će to biti izvor inspiracije kome ću se uvek vraćati.

mates
Goran Popovski 

Kako balansirati između umetnosti i komercijale kada je u pitanju nezavisna moda?

Marko: Vrlo lako ili vrlo teško u zavisnosti od autora iste te mode. Ne treba deliti savete ljudima koji ne žele da ih čuju jer svako radi najbolje što ume. Moda koju ja/mi predstavljamo nikada nije isključiva, rukopis je ono što se prepoznaje, a zadovoljne žene u našim komadima su dokaz da stvari imaju i tržišnu vrednost.

Saša: Verujem da je sve to do ugla posmatranja ili zapravo samo do oka posmatrača. Umetnost prepoznajem u raznim stvarima – ponekad one stvari koje nam se učine najjednostavnijima zapravo predstavljaju veoma složen proces.

Koliko je bitno da nezavisna dizajnerska scena u Srbiji bude živa?

Marko: Veoma je bitno poštovati svako biće koje istupi i krene da svoju ideju sprovodi u delo. Smatram da je edukacija najbitnija stavka posle upornosti i želje. Želim samo da se razbije ta stigma, što pre – šta znači biti dizajner i koliko je to mnogo dalje od par prosutih mrlja na nekom belom papiru. Skica je negde početak svega, a zadovoljna žena bi bila zatvaranje kruga, dok je sama poenta zapravo u svim međukoracima o kojima se u Srbiji malo priča. Da bismo imali živu modnu scenu i dizajnere koji rade u kontinuitetu, najbitniji su ti „međukoraci“.

Saša: Rekao bih da je ovo pitanje na koje bi neko drugi trebalo da da odgovor s obzirom na to da je nekada modna scena u zemlji bila veoma važna tema na mnogim poljima, negovala se i bila nam ponos poput nekog sjajnog broša koji smo rado pred svima nosili.